Славољуб Поповић (1936-2018) је рођен у Горњем Сибовацу код Подујева, на Косову.
Још од основне школе се бавио писањем.
Објавио је неколико збирки поезије и кратких прича.
Његова поезија заступљена је у неколико одабраних антологија српске поезије:
Орфеј међу шљивама, Светлост Крегујевац, 1963,
Цветник српских песника са села, Просвета, Београд, 1967,
Poesie Paysanne Serbe, Avant-Quart, Париз, 1969,
Дародавци из прикрајка, СКЗ, Народна књига, Дечије новине, Нова књига, Београд, 1984,
Пастир тражи дно неба, Драганић, Београд, 2001.
Превођен је на више страних језика: француски, шпански, енглески, италијански и друге.
Објавио је збирке песама Капи са извора, 2005, Зора над кулином, 2008, Ожиљци 2019, као и кратке приче Силазак на Лаб, 2009, Поцепан кофер, 2013. и Сутон над Лабом, 2019.
Објављивао је редовно поезију у часописима као што су Расковник, Јединство, Стремљења, Браничево, Светлост, Просвјета… Превођен је на више страних језика: француски, шпански, енглески, италијански и друге. Поезију су му објављивали и страни часописи као што су Il narciso, Combat, Lettre francaise, Humanite, Midi Libre, Evropa, Metamorfoze, L'Indépendant. У штампи је збирка поезије Ожиљци и збирка прича Сутон над Лабом.
Славољуб је песник урођене уклетости чија лирика одише косовском тишином и тугом [Драгиша Витошевић, Пастир тражи дно неба, Драганић, Београд, 2001, стр. 469.]. Поповић је чист лиричар, он поседује најбољу одлику истинског лирског песника - храброст непосредног исказивања, те шкртост у гесту и изразу... Оно што је код Славољуба најбитније јесте тај лични, болни, само њему својствен тон, његов смирен и чист глас, и пригушен крик који долази из дубине бића[Милован Данојлић: Глас Славољуба Поповића, Борба, Београд, 9. 9.1972.]
Славољубову чудесну етиду још је у Орфеју међу шљивама 1963. запазио је Милосав Мирковић. [Милосав Мирковић: Орфеј међу шљивама, Дело, јул 1963] . Приликом изласка Poesie Paysanne Serbe у Паризу, његови стихови били су тамо највише навођени[Дародавци из прикрајка, СКЗ, Народна књига, Дечије новине, Нова књига, Београд, 1984, стр. 381.]. Париски лист Комбо тада објављује његову песму Рат на насловној страни (у преводу француске списатељице Фрасоаз Ан).
